Trend oporavka pokazatelјa konkurentnosti nefinansijskog sektora privrede započet u 2014. godini nastavlјen je i tokom 2015. godine. Na efikasnije korišćenje raspoloživih faktora poslovanja u 2015. godini ukazuju i pozitivne stope rasta osnovnih indikatora troškovne konkurentnosti: BDV realno je povećana za 3,5% (sektor MMSPP 6,5%), prosečni troškovi rada za 3,6% (8,0%), dok je produktivnost rada je zabeležila je blagi pad od -0,3 % (sektor MMSPP rast 1,2%).

Na ukupnu konkurentnost dominantno utiče industrijska konkurentnost, koja predstavlјa osnovu izvozne konkurentnosti. U okviru prerađivačke industrije u Srbiji dominiraju sektori niže tehnološke složenosti i niže produktivnosti (radno i resursno intenzivne delatnosti) pri čemu je situacija nepovolјnija kod MMSPP u odnosu na velika preduzeća. U 2015. godini MMSPP iz sektora visoke i srednje visoke tehnološke složenosti čine svega oko 10% MMSPP prerađivačke industrije (28% velika), zapošlјavaju 16,6% radnika (32% velika) i stvaraju se 18,3% BDV MMSPP industrijskog sektora (29,7% velika).

U 2015. godini u spolјnotrgovinskoj razmeni zabeleženi su pozitivni pomaci, sektor MMSPP je zabeležio suficit od 6,1 mlrd. dinara (50,3 hilј. EUR). U postkriznom periodu spolјnotrgovinska aktivnost sektora MMSPP konstantno je povećavana. Rezultati izvoza i uvoza u periodu 2014-2015. godine su zadovolјavajući (rast 11,3% i 10,0%, respektivno) izvoza i uvoza (8,1%, i 7,2%). U okviru MMSPP sektora realan rast izvoza u odnosu na 2014. godinu ostvarila su preduzetnici 15,4%, mikro preduzeća 4,7% i srednja preduzeća 18,7%, dok su mala preduzeća zabeležila pad od 1,5%.

Mala i srednja preduzeća iz Srbije ne zaostaju u pristupu širokopojasnom internetu i upotrebi platformi e-trgovine u nabavci i prodaji, ali zaostaju prema obimu realizovanih usluga e-trgovine u odnosu na prosek Evropske unije i većine zemalјa u okruženu.

Izvozna konkurentnost

U 2015. godini nefinansijski sektor privrede ostvario je ukupnu spolјnotrgovinsku razmenu od 3.362,8 mlrd. dinara (27,8 mil. EUR) pri čemu je uvoz (1.923,0 mlrd. dinara ili 15,9 mil. EUR) za 483,2 mlrd. dinara veći od izvoza (1.439,8 mlrd. dinara – 11,9 mil. EUR). Najveće učešće u ostvarenoj spolјnotrgovinskoj razmeni ima prerađivačka industrija (61,6%) koja ostvaruje 76,8% ukupnog izvoza, 50,2% uvoza i suficit od 140,3 mlrd. dinara (1,2 mlrd. EUR). U strukturi spolјnotrgovinske razmene prerađivačke industrije dominiraju velika preduzeća (64,3%), a posebno u izvozu gde učestvuju sa 66,2% (u uvozu učestvuju sa 62,0%). U 2015. godini u spolјnotrgovinskoj razmeni zabeleženi su pozitivni pomaci, jer pored velikih preduzeća (suficit od 198,4 mlrd. dinara – 1,1 mil. EUR), suficit su zabeležila i MMSPP od 6,1 mlrd. dinara (50,3 hilј. EUR).

Nakon krizne 2009. godine, u periodu 2010-2015. godine spolјnotrgovinska aktivnost sektora MMSPP konstantno je povećavana. Najveći rast izvoza ostvaren je u 2012. godini 24,7% i uvoza 27,2%. Rezultati izvoza i uvoza u periodu 2014-2015. godine su zadovolјavajući (rast 11,3% i 10,0%, respektivno) izvoza i uvoza (8,1%, i 7,2%, respektivno). U okviru MMSPP sektora realan rast izvoza u odnosu na 2014. godinu ostvarila su preduzetnici 15,4%, mikro preduzeća 4,7% i srednja preduzeća 18,7%, dok su mala preduzeća zabeležila pad od 1,5%.

Visok rast deficita zabeležen je 2008. godine, nakon čega sledi period smanjenja (izuzev 2012. godine). Visok ukupan deficit u 2012. godini je posledica visokog rasta uvoza u sektoru MMSPP (rast za 15 p.p.) i izvoza (za 7 p.p.). Pozitivne tendencije u kretanju izvoza i uvoza sektora MMSPP uticale su na značajan pad spolјnotrgovinskog deficita. U periodu 2014-2015. godine zabeležene su veće stope rasta deficita u velikim preduzećima (rast 5,9% i 9,2%, respektivno) u odnosu na MMSPP (4,1% i 3,5%, respektivno).

Pokrivenost uvoza izvozom nefinansijskog sektora konstantno se povećava (u 2015. iznosi 74,9%). Iako je pokrivenost uvoza izvozom povećana i kod sektora MMSPP i velikih preduzeća, ona je znatno veća kod velikih preduzeća (96,2% u 2015.) u odnosu na sektor MMSPP gde pokrivenost uvoza izvozom iznosi 58,4%.

Na veću spolјnotrgovinsku orijentisanost privrede ukazuje veći procenat ukupnog prometa koji je ostvaren izvozom. Konstantno povećanje učešća izvoza u prometu beleže i velika preduzeća i sektor MMSPP, ali duplo veća vrednost koeficijenta kod velikih preduzeća ukazuje na veću izvoznu orijentisanost velikih preduzeća u odnosu na sektor MMSPP.

Grafikon 4: Spolјnotrgovinska razmena sektora MMSPP u periodu 2008-2014. godine

                                      - 2008=100 -                                            - realne godišnje stope rasta/pada , u %

 Činjenice o izvoznoj konkurentnosti Srbije

• Srbija je u celini beležila pozitivnu konkurentnost u postkriznom periodu.
• Izvozna pozicija Srbije unapređena je kod 70% izvoznih destinacija.
• Većina konkurentnih sektora resursno su intenzivni (proizvodnja proizvoda od plastike i gume; proizvodnja metalnih proizvoda; proizvodnja drveta i papira; proizvodnja koksa; proizvodnja naftnih derivata).
• Srbija ostvaruje najveću otkrivenu komparativnu prednost u sektorima poljoprivrede i agrobiznisa.
• Većina oblasti iz sektora poljoprivrede i agrobiznisa nisu bile u stanju da poboljšaju ili bar zadrže prethodno stečene izvozne pozicije na inostranim tržištima.
• Konkurentnost većine najbolje rangiranih sektora zasnivala se na malom broju preduzeća.
• Ogromna većina konkurentnih sektora ispoljava umeren ili visok stepen koncentracije.
• Ukupno 85% velikih, 71% srednjih i 51% malih preduzeća su izvoznici (u sektoru razmenljivih dobara; podaci iz 2014.).
• Izvoznici su, uopšte uzevši, uspešniji, produktivniji, profitabilniji i dinamičniji od firmi koje ne izvoze.
• Veliki broj konkurentnih sektora oslanja se na strane direktne investicije.

Obim izvoza

Obim izvoza odnosi se na sposobnost jednog sektora da zauzme snažan položaj na inostranom tržištu i postane značajan faktor u izvozu matične zemlje. Obimom izvoza se po definiciji smatra količina izvezenih proizvoda (Balassa, 1975). On ukazuje na stečenu izvoznu poziciju jednog sektora, kao i na njegovu snagu u pogledu kapaciteta, resursa i efikasnosti za proizvodnju proizvoda koji se izvoze. U tom smislu, obim izvoza donekle predstavlja i meru komparativne prednosti jednog sektora.

Pod komparativnom prednošću podrazumevamo kritičnu masu resursa i sposobnosti neophodnih za ostvarenje kvalitetne izvozne performanse. Sposobnost da se postigne visok obim izvoza jasan je pokazatelj toga da je određeni sektor zauzeo značajan položaj na inostranim tržištima, što opet ukazuje na prisustvo stečenog skupa resursa i kapaciteta koji su omogućili postizanje takvog pozitivnog rezultata.

Obim izvoza sagledavamo sa dve relativne tačke gledišta: sa jedne strane, poredimo relativan izvozni potencijal sektora u Srbiji, a sa druge, poredimo relativan obim izvoza svakog sektora u odnosu na inostrana tržišta. Vrednost izvoza koristimo kao približni pokazatelj obima izvoza.

Prvi korak jeste da se ilustruje relativni značaj pojedinih sektora u „izvoznoj korpi“ Srbije kroz prepoznavanje sektora čija je ukupna vrednost izvoza relativno visoka u poređenju sa drugim sektorima srpske privrede -  indikator obima izvoza: učešće vrednosti izvoza posmatranog sektora u ukupnoj vrednosti izvoza iz Srbije.

Drugi korak je poređenje relativne vrednosti izvoza pojedinačnih sektora u odnosu na inostrana tržišta. U literaturi se za merenje snažnijih i slabijih sektora jedne zemlje koristi više tehnika. Među najčešće korišćenim metodima je koncept „otkrivene komparativne prednosti“ (Revealed Competitive Advantage, RCA) koji je razvio Balasa (Balassa, 1965). Cilj metode RCA je da se objasni relativni značaj svakog proizvoda u ukupnoj „korpi“ proizvoda koje jedna zemlja izvozi u poređenju sa istim odnosom na globalnom nivou.

Obim izvoza je značajan pokazatelj sposobnosti jednog sektora da proizvede dobra i proda ih na inostranim tržištima.

Na sledećoj slici je grafički prikaz svih sektora u Srbiji prema doprinosu ukupnom izvozu iz Srbije (predstavljenog veličinom kruga) u vrednošću RCA (predstavljenom bojom kruga). Sivom bojom označeni su sektori koji nemaju otkrivenu komparativnu prednost (tj. čija je vrednost RCA ispod 1). Sa druge strane, različitim nijansama zelene boje obeleženi su sektori sa većom vrednošću RCA: što je zelena boja tamnija, to je vrednost RCA veća.

GRAFIKON 5: Izvozni sektori Srbije

Izvor: Izveštaj o konkurentnosti MSP u Srbiji - USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (SLDP)

Kao što se iz ove slike vidi, značajan doprinos jednog sektora izvozu zemlje u celini ne podrazumeva nužno i da taj sektor uživa komparativnu prednost.