Definicija: Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Spoljnotrgovinski promet: promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.
Osnovni propisi:
- Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl.glasnik RS “br.36/09, 36/11-dr.zakon, 88/11, 89/15-dr.zakon)
- Uredba o bližim uslovima za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola za izvoz, uvoz, odnosno tranzit robe i raspodelu kvota ( „Sl. glasnik RS", br. 47/2010)
- Uredba o bližim uslovima za primenu antidampinških mera („Sl. glasnik RS", br. 112/2009)
- Uredba o bližim uslovima za primenu kompenzatornih mera („Sl. glasnik RS", br. 112/2009)
- Odluka o određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz odnosno tranzit propisano pribavljanje određenih isprava („Sl. glasnik RS“ 32/15, 109/15)
U međunarodnoj ekonomiji osnovne tokove čine: izvoz, uvoz i neto izvoz – trgovinski bilans. Izvoz predstavlja dobra i usluge koje se proizvode u jednoj zemlji a prodaju drugim zemljama. Razlika između izvoza i uvoza predstavlja neto izvoz ili trgovinski bilans.
TABELA 4: Spoljnotrgovinska razmena Srbije (mil.$) 2012-2016.g.
|
mil. USD |
|||
|
|
Izvoz |
Uvoz |
Saldo |
|
Spolјnotrgovinska robna razmena |
|||
|
2012 |
11226 |
18923 |
-7697 |
|
2013 |
14610 |
20550 |
-5940 |
|
2014 |
14845 |
20601 |
-5756 |
|
2015 |
13378 |
18210 |
-4832 |
|
2016 |
14883 |
18899 |
-4016 |
Izvor: Republički zavod za statistiku
GRAFIKON 3: Spoljnotrgovinska razmena Srbije (mil.$) 2012-2016.g.
Izvor podataka: Republički zavod za statistiku
Ukupna spolјnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–septembar 2017. godine iznosi:
– 28.264,4 miliona dolara – porast od 12,8% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 25.401,1 miliona evra – porast od 13,3% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 12.525,7 mil. dolara, što čini rast od 13,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 15.738,7 mil. dolara, što je za 12,6% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11.254,1 miliona, i to je povećanje od 13,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14.147,0 miliona, što predstavlјa povećanje od 13,1% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 3.213,1 mil. dolara, što čini povećanje od 11,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.892,9 miliona, što je povećanje od 11,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 79,6% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,3%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9%); sledi Beogradski region (26,6%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (24,8%), Region Južne i Istočne Srbije (15,7%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%); slede Region Vojvodine (27,3%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (16,6%), Region Južne i Istočne Srbije (9,6%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvataju Region Vojvodine i Beogradski region, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastuplјeni proizvodi za reprodukciju – 55,7% (6.975,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 33,8% (4.235,8) i oprema – 10,5% (1.313,7). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,006% (0,9 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastuplјeni proizvodi za reprodukciju – 57,6% (9.060,3 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 18,7% (2.944,5) i oprema – 11,7% (1.845,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,0% (1.888,8 mil. dolara).
Spolјnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemlјama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlјe članice Evropske unije čine 64,3% ukupne razmene.
Tabela 5: Glavni spoljnotrgovinski parteri Srbije
|
Izvoz |
mil. USD |
Uvoz |
mil. USD |
|
Italija |
1.687.5 |
Nemačka |
1.997.9 |
|
Nemačka |
1.590.9 |
Italija |
1.571.4 |
|
Bosna i Hercegovina |
997.9 |
Kina |
1.260.0 |
|
Ruska federacija |
749.4 |
Ruska federacija |
1.137.6 |
|
Rumunija |
621.7 |
Mađarska |
741.4 |
Izvor podataka: Republički zavod za statistiku
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlјe CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.516,6 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza polјoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, proizvoda od metala, drumskih vozila. Kada je reč o uvozu, najzastuplјeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalј, koks i briketi, povrće i voće, pluta i drvo. Izvoz Srbije iznosi 2.174,3 a uvoz 657,7 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 330,6%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.949,2 a uvoz 589,4 mil. evra (suficit je 1.359.8 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 330,7%).
Posmatrano pojedinačno po zemlјama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemlјama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulјa i ulјe od suncokreta, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglјa), Crnom Gorom (izvoze se toplovalјani proizvodi u koturovima i dizel automobili, a uvozi se najviše svinjsko meso, dimlјeno ili sušeno) i Makedonijom (izvoze se toplovalјane trake u koturovima i ulјa od suncokreta, a uvoze se najviše zavarene cevi od gvožđa i čelika). Od ostalih zemalјa ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Italijom, Hrvatskom, Slovačkom i Velikom Britanijom. Najveći deficit javlјa se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), Polјskom (uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Irakom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Češkom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrata).
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 31,9% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 27,0% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uklјučuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,1%.
Tabela 6: Učešće prvih 5 odseka SMTK u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije
|
Izvoz |
mil. USD |
mil. EUR |
Uvoz |
mil. USD |
mil. EUR |
|
|
|||||
|
Električne mašine i aparati |
1.088.5 |
977.3 |
Drumska vozila |
1.318.0 |
1.190.6 |
|
Drumska vozila |
1.077.1 |
974.6 |
Nafta i naftni derivati |
992.9 |
890.5 |
|
Povrće i voće |
670.6 |
600.2 |
Električne mašine i aparati |
811.0 |
727.8 |
|
Obojeni metali |
597.3 |
536.5 |
Industr. mašine za opštu upotrebu |
578.7 |
518.5 |
|
Proizvodi od kaučuka, nigde nepomenuti |
563.2 |
503.0 |
Medicinski i farmaceutski proizvodi |
547.8 |
493.0 |
Izvor podataka: Republički zavod za statistiku
U septembru 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.623,3 miliona dolara, što čini povećanje od 20,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.928,8 miliona dolara, što je povećanje od 20,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.358,0 miliona evra, što čini povećanje od 13,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.613,4 miliona evra, što čini povećanje od 12,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks septembar 2017/avgust 2017. godine pokazuje rast izvoza za 2,7% i rast uvoza za 3,5%. Računato u evrima, desezonirani indeks septembar 2017/avgust 2017. godine pokazuje rast izvoza za 1,7% i rast uvoza za 2,0%.
Prema Nomenklaturi statistike spolјne trgovine (NSST) za mesec septembar:
Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (78 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu novih spolјnih guma za automobile (53 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz automobila, dizel, snage do 1500 cm3, u vrednosti od 39 mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra iznosio je 32 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu automobila, palјenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3, sa takođe 32 mil. dolara.
Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila (75 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Druga po značaju je sirova nafta (66 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (55 mil. dolara). Automobili, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3, uvezeni su za 26 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz prirodnog gasa, sa takođe 26 mil. dolara.
Najveći doprinos u izvozu dale su sledeće oblasti KD: proizvodnja prehrambenih proizvoda 156,8 mil.USD (učešće od 11,2%), proizvodnja motornih vozila i prikolica 143,8 mil. USD (učešće od 10,3%), proizvodnja osnovnih metala 141,5 mil. USD (učešće od 10,1%), proizvodnja proizvoda od gume i plastike 132,1 mil. USD (učešće od 9,4%) i proizvodnja električne opreme 119,8 mil. USD (učešće od 8,6%) a u uvozu: proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 190,4 mil.USD (učešće od 10,5%), proizvodnja nepomenutih mašina i opreme 132,3 mil. USD (učešće od 7,3%), eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa 128,7 mil.USD (učešće od 7,1%), proizvodnja osnovnih metala 118,5 mil. USD (učešće od 6,6%) i proizvodnja električne opreme 102,6 mil. USD (učešće od 5,7%).
U prvih 10, po vrednosti spoljnotrgovinskog poslovanja, se nalaze Rumunija i Makedonija, sa kojim ostvarujemo kontinuirani suficit.
Tabela 7: Rang zemalјa namene, prema vrednosti izvoza
| hilј. USD | ||||
| Prvih 10 | ||||
| Izvoz | Uvoz | Izvoz | Uvoz | |
| 2015 | 2016 | |||
| Italija | 2162973.6 | 1922449.3 | 2168783.4 | 1957297.3 |
| Nemačka | 1672587.9 | 2256268.7 | 1940369.3 | 2425337.6 |
| Bosna i Hercegovina | 1172057.0 | 428733.2 | 1240658.1 | 443514.3 |
| Rumunija | 745626.6 | 517254.1 | 851608.4 | 545123.6 |
| Ruska federacija | 724825.8 | 1748539.2 | 795124.1 | 1503446.8 |
| Republika Crna Gora | 678724.7 | 62777.6 | 722891.4 | 61706.7 |
| Republika Makedonija | 523667.9 | 203477.1 | 596215.9 | 209206.5 |
| Hrvatska | 443108.9 | 515786.6 | 518772.1 | 478120.9 |
| Slovenija | 416857.5 | 549151.3 | 474922.6 | 567585.0 |
| Francuska | 409626.3 | 533919.3 | 471716.0 | 876266.6 |
Izvor podataka: Republički zavod za statistiku
Prikaz učešća MMSPP sektora u spoljnotrgovinskom poslovanju je dat u sledećoj tabeli:
Tabela 8: Spolјnotrgovinsko poslovanje nefinansijskog sektora, u mlrd. dinara
|
|
2010 |
2011 |
2012 |
2013 |
2014 |
2015 |
|
|
Izvoz |
MMSPP |
339,8 |
400,0 |
498,9 |
519,1 |
577,8 |
635,3 |
|
Ukupno |
733,1 |
825,0 |
976,4 |
1.202,8 |
1.291,1 |
1.439,8 |
|
|
Uvoz |
MMSPP |
680,5 |
765,0 |
973,4 |
938,2 |
1.014,3 |
1.087,1 |
|
Ukupno |
1.253,8 |
1.371,9 |
1.617,6 |
1.660,8 |
1.779,9 |
1.923,0 |
|
|
Obim razmene |
MMSPP |
1.020,4 |
1.165,1 |
1.472,3 |
1.457,3 |
1.592,1 |
1.722,4 |
|
Ukupno |
1.986,9 |
2.196,9 |
2.594,0 |
2.863,6 |
3.071,0 |
3.362,8 |
|
|
Bilans |
MMSPP |
-340,7 |
-365,0 |
-474,5 |
-419,1 |
-436,5 |
-451,8 |
|
Ukupno |
-520,8 |
-546,9 |
-641,2 |
-458,0 |
-488,7 |
-483,2 |
|
