Industrijska konkurentnost dominantno utiče na ukupnu konkurentnost i predstavlјa osnovu izvozne konkurentnosti. Dostignuti nivo industrijske konkurentnosti prati se na osnovu analize strukture i produktivnosti prema tehnološkoj složenosti proizvodnje. U okviru prerađivačke industrije u Srbiji dominiraju sektori niže tehnološke složenosti i niže produktivnosti (radno i resursno intenzivne delatnosti) pri čemu je situacija nepovolјnija kod MSPP u odnosu na velika preduzeća. U 2015. godini MSPP iz sektora visoke i srednje visoke tehnološke složenosti čine svega 10% MSPP prerađivačke industrije (28% velika), zapošlјavaju 17% radnika (32% velika) i stvaraju se 21% BDV MSPP industrijskog sektora (27% velika).

GRAFIKON 5: Pregled učešća prema izvozu

Na izvoznu konkurentnost utiče veliki broj faktora (produktivnost, troškovi proizvodnje, tehnološki razvoj i nivo proizvodnje i dr), ali je dominantno određena nivoom industrijske konkurentnosti. U 2015. godini nefinansijski deo privrede Srbije ostvario je ukupnu spolјnotrgovinsku razmenu od 2.863,6 mlrd. dinara pri čemu je uvoz (1.660,8 mlrd. dinara) za 458,0 mlrd. dinara veća od izvoza (1.202,8 mlrd. dinara). Najveće učešće u ostvarenoj spolјnotrgovinskoj razmeni ima prerađivačka industrija (55,4%) koja ostvaruje 73,0% ukupnog izvoza, 42,7% uvoza i suficit od 169,6 mlrd. dinara.

U strukturi spolјnotrgovinske razmene prerađivačke industrije dominiraju velika preduzeća (62,0%), a posebno u izvozu gde učestvuju sa 67,1% (u uvozu učestvuju sa 55,7%). Za razliku od MSPP koja u spolјnotrgovinskoj razmeni ostvaruju deficit od 24,8 mlrd. dinara, velika preduzeća ostvaruju suficit od 194,4 mlrd. dinara. I pored toga, što zahvalјujući izvoznoj konkurentnosti velikih preduzeća, prerađivačka industrija ostvaruje suficit u spolјnotrgovinskoj razmeni, struktura ukupne razmene, a posebno izvoza je nepovolјna. U spolјnotrgovinskom bilansu dominiraju proizvodi niske ili srednje niske tehnološke složenosti (56,7%), pri čemu je situacija nepovolјnija kod MSPP gde ovi proizvodi učestvuju sa 70,4% (kod velikih 48,2%). Slična situacija je i kod izvoza prerađivačke industrije gde proizvodi niže tehnološke složenosti učestvuju sa 57,5% (MSPP 78,0%, velika 47,5%).

Činjenice o izvoznoj konkurentnosti Srbije 

• Srbija je u celini beležila pozitivnu konkurentnost u postkriznom periodu.
• Izvozna pozicija Srbije unapređena je kod 70% izvoznih destinacija.
• Većina najkonkurentnijih sektora resursno su intenzivni (proizvodnja proizvoda od plastike i gume; proizvodnja metalnih proizvoda; proizvodnja drveta i papira; proizvodnja koksa; proizvodnja naftnih derivata).
• Srbija ostvaruje najveću otkrivenu komparativnu prednost u sektorima poljoprivrede i agrobiznisa.
• Većina oblasti iz sektora poljoprivrede i agrobiznisa nisu bile u stanju da poboljšaju ili bar zadrže prethodno stečene izvozne pozicije na inostranim tržištima.
• Konkurentnost većine najbolje rangiranih sektora zasnivala se na malom broju preduzeća.
• Ogromna većina najkonkurentnijih sektora ispoljava umeren ili visok stepen koncentracije.
• Ukupno 85% velikih, 71% srednjih i 51% malih preduzeća su izvoznici (u sektoru razmenljivih dobara; podaci iz 2014. godine).
• Izvoznici su, uopšte uzevši, uspešniji, produktivniji, profitabilniji i dinamičniji od firmi koje ne izvoze.
• Veliki broj najkonkurentnijih sektora oslanja se na strane direktne investicije.

Obim izvoza

Obim izvoza odnosi se na sposobnost jednog sektora da zauzme snažan položaj na inostranom tržištu i postane značajan faktor u izvozu matične zemlje. Obimom izvoza se po definiciji smatra količina izvezenih proizvoda (Balassa, 1975). On ukazuje na stečenu izvoznu poziciju jednog sektora, kao i na njegovu snagu u pogledu kapaciteta, resursa i efikasnosti za proizvodnju proizvoda koji se izvoze. U tom smislu, obim izvoza donekle predstavlja i meru komparativne prednosti jednog sektora. Pod komparativnom prednošću podrazumevamo kritičnu masu resursa i sposobnosti neophodnih za ostvarenje kvalitetne izvozne performanse. Sposobnost da se postigne visok obim izvoza jasan je pokazatelj toga da je određeni sektor zauzeo značajan položaj na inostranim tržištima, što opet ukazuje na prisustvo stečenog skupa resursa i kapaciteta koji su omogućili postizanje takvog pozitivnog rezultata.

Obim izvoza sagledavamo sa dve relativne tačke gledišta: sa jedne strane, poredimo relativan izvozni potencijal sektora u Srbiji, a sa druge, poredimo relativan obim izvoza svakog sektora u odnosu na inostrana tržišta. Vrednost izvoza koristimo kao približni pokazatelj obima izvoza.

Prvi korak jeste da se ilustruje relativni značaj pojedinih sektora u „izvoznoj korpi“ Srbije kroz prepoznavanje sektora čija je ukupna vrednost izvoza relativno visoka u poređenju sa drugim sektorima srpske privrede -  indikator obima izvoza: učešće vrednosti izvoza posmatranog sektora u ukupnoj vrednosti izvoza iz Srbije.

Drugi korak je poređenje relativne vrednosti izvoza pojedinačnih sektora u odnosu na inostrana tržišta. U literaturi se za merenje snažnijih i slabijih sektora jedne zemlje koristi više tehnika. Među najčešće korišćenim metodima je koncept „otkrivene komparativne prednosti“ (Revealed Competitive Advantage, RCA) koji je razvio Balasa (Balassa, 1965). Cilj metode RCA je da se objasni relativni značaj svakog proizvoda u ukupnoj „korpi“ proizvoda koje jedna zemlja izvozi u poređenju sa istim odnosom na globalnom nivou. Obim izvoza je značajan pokazatelj sposobnosti jednog sektora da proizvede dobra i proda ih na inostranim tržištima.

Na sledećoj slici je grafički prikaz svih sektora u Srbiji prema doprinosu ukupnom izvozu iz Srbije (predstavljenog veličinom kruga) u vrednošću RCA (predstavljenom bojom kruga). Sivom bojom označeni su sektori koji nemaju otkrivenu komparativnu prednost (tj. čija je vrednost RCA ispod 1). Sa druge strane, različitim nijansama zelene boje obeleženi su sektori sa većom vrednošću RCA: što je zelena boja tamnija, to je vrednost RCA veća.

GRAFIKON 6: Izvozni sektori Srbije (Izvor: Izveštaj o konkurentnosti MSPP u Srbiji - USAID Projekat održivog lokalnog razvoja (SLDP))

Kao što se iz ove slike vidi, značajan doprinos jednog sektora izvozu zemlje u celini ne podrazumeva nužno i da taj sektor uživa komparativnu prednost.